Pobednik
1928 
1928 
Pobednik
1928-1928 
Nom:
Pobednik
Surnom du défunt :
Nom de naissance:
Pobednik
Date de naissance:
1928. janvier 31.
Ville de naissance:
Beograd
Défunt:
1928. janvier 31.
Autre citation Autre citation
Enregistrer la citation Enregistrer la citation

"Победник је назив тријумфалног споменика који је подигнут 1928. на Горњем граду Београдске тврђаве поводом прославе десетогодишњице пробоја Солунског фронта. Споменик чине бронзана мушка фигура са соколом у левој руци и спуштеним мачем у десној, рад вајара Ивана Мештровића, као и постамент који је конципиран у виду дорског стуба са канелурама на високој кубичној бази, ауторско дело архитекте Петра Бајаловића."

Pobednik frise de vie de
Изградња споменика

Историјат израде и подизања споменика трајао је у периоду од 1913. до 1928. године, мада прве идеје потичу из 1912. године када се победом у Првом балканском рату у јавности почњу износити предлози за подизање споменика у Београду, у славу коначне победе над Турцима. Председник општине Београд Љубомир Давидовић и градски челници у августу 1913. доносе Одлуку да се овај велики историјски догађај обележи подизањем споменика Победи.


Занимљивости

Споменик и плато испод њега дневно посети више од 5.000 туриста. Победник је најфотографисанији и најпопуларнији београдски споменик.Врло је дискутабилно питање да ли је скулптура нагог мушкарца постављена намерно у правцу Аустрије.Када се стане испод споменика, може се уочити да је крив.[тражи се извор]У Београду се дуги низ година одржава додела статуе Београдски победник те се истом могу похвалити многи уметници државе Србије. На пример, књижевница Ива Штрљић, група Рибља чорба, Милица Милисављевић Дугалић уметница традиционалне музике, Жељко Васић и многи други.У оптицају за локацију споменика је био и Позоришни трг (данас Трг републике). Још један од разлога промене локације је скривање нагости споменика од очију јавности.


Идеја

Првобитно замишљен као монументална фонтана која је требало бити постављена на простору Теразијског платоа, односно Трга престолонаследника Александра, како се трг тада називао.[2] Предвиђено је да фонтана буде израђена од камена, са постаментом који су чиниле четири лавље фигуре на чијим леђима је почивао овални базен. Из средишта фонтане уздизао би се мермерни петостепени стуб, симбол петовековног ропства под Турцима новоослобођених крајева, на чијем врху је предвиђена фигура Победника као весник тријумфалних битака. Споменички комплекс требало је да носи назив „Алегорија“. По закључцима општинске седнице од 4. октобра 1913. године, Мештровић је у бронзи требало да изради и двадесет маски за обод око шкољке (базена) и педесет маски за стуб, такође у бронзи. Мештровић је у октобру 1913. Године закључио Уговор са Општином и већ истог месеца почео рад на реализацији фонтане.Историјат израде замишљене фонтане, као и њену прецизнију дескрипцију преноси лист Време[3]: ... Велики басен (шкољку) чија би спољна страна била украшена рељефом који представља ратнике на коњима у трку. Ободом те шкољке би биле постављене лавовске главе (оне са данашњег водоскока) које би бацале воду која се у шкољци скупља. ... Стуб би био у у одстојањима опасан бронзаним прстеновима на које би се поставиле маске турских глава, а свака би бацала млаз воде у басен испод стуба. ...Да би што брже свршио рад око подизања те фонтане Мештровић је преселио свој атеље у Београд. Радио је у сутерену Основне Школе код Саборне цркве. За кратко време он је довршио фигуру Победника и лавовске главе. Пошто их је послао на ливење у Чешку, отпочео је израђивање великих рељефа копљаника. Скице великих лавоских фигура такође су биле готове. У том је избио Први светски рат. Аустријски ултиматум натерао је Мештровића да напусти Београд, те су услед тога скоро сви завршени радови морали бити напуштени. За време окупације од стране аустријских, немачких и мађарских трупа све ове осим фигуре Победника и лавовских маски, који су били на ливењу, потпуно је било разорено.Прецизан изглед фонтане познат је захваљујући снимцима оригиналних Мештровићевих цртежа из Атељеа Ивана Мештровића у Загребу, а које је урадио вајар Веселко Зорић.