Stevan Sindjelić
1771 
1809 
Stevan Sindjelić
1771-1809 
Nombre:
Stevan Sindjelić
Apodo:
Nombre de nacimiento:
Stevan
Fecha de nacimiento:
Lugar de nacimiento:
Svilajnac
Fallecido:
El 19 de Mayo de 1809
Cambiar cita Cambiar cita
Guardar cita Guardar cita

"Nem múlnak ők el, kik szívünkben élnek, Hiába szállnak árnyak, álmok, évek."

Stevan Sindjelić su historia de vida
Biografija
Stevan Sinđelić je rođen 1771. godine u selu Vojski, u Okrugu moravskom. Njegov otac, ugledni zanatlija Radovan Rakić je umro vrlo mlad, pa se Stevanova majka, Sinđelija, preudala u selo Grabovac. Zato su ga ljudi po majci Sinđeliji prozvali Sinđelić. Pre ustanka služio je kod čuvenog resavskog kneza Petra, koga su dahije pred početak ustanka posekle. Još pre nego što će podići ustanak, Karađorđe je prelazio preko Velike Morave i sastajao se sa Sinđelićem i dogovarao se o početku ustanka, pa je Sinđelić počeo da prikuplja narod resavskog kraja za ustanak protiv osmanske vlasti. Čim je objavljen ustanak u Orašcu, Karađorđe je o tome obavestio Stevana Sinđelića.Stevan Sinđelić je odmah pobunio celu Resavu. Osmanlije, koji su bili u Ćupriji, čim su čuli za ustanak Srba kreću protiv ustanika. Stevan Sinđelić je to na vreme saznao, pa ih je spremno dočekao na Jasenjaru, između Svilajnca i Ćuprije i potukao do nogu. To je bilo njegovo prvo bojevanje i prvi ratni uspeh.Posle toga, Sinđelić je učestvovao u boju na Ivankovcu sa Milenkom Stojkovićem i Petrom Dobrnjcem, gde su svi skupa pobedili Hafis-pašu, kad im je Karađorđe došao u pomoć. U boju na Ivankovcu, Stevan Sinđelić se pokazao kao dobar i sposoban vojskovođa, pa ga je Karađorđe postavio za resavskog vojvodu.Nakon boja na Ivankovcu, Stevan Sinđelić je sa Dobrnjcem ratovao po moravskoj dolini i osvojio: Ćupriju, Paraćin i Ražanj, do Deligrada. Tu su iskopali i utvrdili velike i jake šančeve u kojima su dočekali niškog Huršid-pašu sa mnogobrojnom vojskom, u isto vreme kada je bio boj na Mišaru (1806. godine).Posle 1807. i kratkog predaha, došla je za srpske ustanike sudbonosna 1809. godina.Kod Kamenice, sela nadomak Niša, Srbi su imali 6 šančeva. U prvom šancu (na brdu Čegar) je bio vojvoda Stevan Sinđelić sa svojih 3.000 Resavaca. Kad su Osmanlije saznali da su se dvojica vojvoda, Hajduk Veljko i Petar Dobrnjac povukli s vojskom, i da su usled toga Srbi oslabili, krenuli su jakom vojskom na srpske položaje na Čegru.Boj je počeo u jutarnjim časovima 19. maja 1809. (31. maja po novom kalendaru). Osmanlije su jurišali četiri puta, ali su ih Sinđelićevi junaci odbili. Naposletku, preko onih koji su izginuli i ispunili rovove oko šanca, Osmanlije su na juriš ušli u šanac. Borba puškama, pretvorila se u borbu kundacima, noževima, i golim rukama. Osmanlije su stalno dobijale pojačanje, dok je Sinđelić na kraju ostao sam.Kad je Stevan Sinđelić video da ne može Osmanlije isterati iz šanca i da je mnogo Srba izginulo, a da ne bi pao živ u osmanske ruke, opalio je iz svoje kubure u punu burad baruta i tako je završio boj. Tom prilikom poginulo je 6.000 Osmanlija i svi preostali Srbi.Posle ove pogibije niški paša naredio je da se sve srpske glave odseku i odnesu u Niš. Ćurčije su odrali glave i predali ih paši koji je naredio da se sazida Ćele-kula. I dan danas ovaj spomenik palim čegarskim braniocima nalazi se u Nišu i pretvoren je u spomen obeležje.Njegovi potomci postoje u selu Grabovac.Izvor:  Vikipedija